VIDOVDAN 1999

 VIDOVDAN 1999

Поражен, али још увек жив, нажалост замењен праведним гневом,

нација је сагорела сву своју моћ, а њен непријатељ се бори;

са истока ветар осветнички дува, народ се диже из хумка,

Нема више понизности у узаврелој крви, узео је мач, да оствари своје право...

Брани се вучја породица !!! Памти Видовдан!!!

Док бол не прође и наш бол не престане,

Док сузе вечности не прогутају време,

негде на дну бунара јадиковке,

свако од нас ће се сетити...

Нико није заслужио, нико не треба да плаче,

зашто су наши вољени изгинули,

Та пуна суза је домаћица

ни време не може да опере све наше ране...

Па брани се вучјим родом и памти, памти Видовдан!

А ти га мучиш! Хеј, мучи га, чедо моје породице!

Ко ти краде слободу крадом руком,

и шта год да ту положиш душу, у тој жестокој борби,

куга само тебе! И изабери да не будеш као роб!

Хиљаду година чекамо дан када ће Слава испунити вечни сан,

Време ропства и понизности ће се завршити, наша тијара ће сијати у светлости Месеца ...

О, сети се времена кад мој народ није страдао!

Дошли су да убију, да убију,

Наш отац и ваша деца су поробљени, Не!

Лети, лети брзо, надај се облацима, одакле нас страх хвата,

послата од звезде нашој невиној деци,

Небеса су се распршила, и гласник таме запалио је огањ на мој народ

О, тешко нама...

Брани се вучја породица !!! Памти Видовдан!!!

Зови Словене, вичи, да се чује словенски хор,

нека помиришу наш бич, о незнабошци...

Слава на част, част бога нашем,

Стави руке у шаке и марширај ... Ти си Слава!

Нека хришћанин зна да незнабошци долазе,

да помогне својој браћи коју не издаје ... Ти си Слава!

Ти си Глори!